Psihološki i psihoterapijski rad sa decom
Dečija psihologija je oblast koja proučava mentalni i emocionalni razvoj dece i kako on utiče na njihovo ponašanje i interakciju sa svetom. Dečiji psiholozi su stručnjaci koji su specijalizovani za proučavanje mentalnog zdravlja i ponašanja dece. Oni rade sa decom i adolescentima koji mogu imati širok spektar emocionalnih, razvojnih, kao i problema u ponašanju.
Mogu koristiti različite metode da razumeju i pomognu deci koja se suočavaju sa problemima. Ciljevi odlaska kod psihologa mogu varirati u zavisnosti od specifičnih potreba i briga deteta i njegove porodice. Neki uobičajeni ciljevi mogu uključivati poboljšanje komunikacijskih i društvenih veština, smanjenje simptoma mentalnih i zdravstvenih stanja kao što su anksioznost ili produženo tugovanje, povećanje samopoštovanja i samopouzdanja kod deteta, upravljanje teškim emocijama, poboljšanje odnosa sa porodicom i vršnjacima, pomaganje detetu da se nosi sa traumatskim iskustvima ili promenama u njihovom životu. Važno je da psiholog blisko sarađuje sa detetom i njegovom porodicom kako bi razvio specifične, merljive i dostižne ciljeve, čije ostvarenje podrazumeva i uključenost roditelja deteta. Psiholozi koriste različite tehnike i pristupe kako bi pomogli detetu da zadovolji svoje specifične potrebe i prevaziđe brige.
Delatnosti dečijih psihologa obično obuhvataju procenu mentalnog i emocionalnog stanja dece kroz intervjue, zapažanja i psihološko testiranje.
Takođe, mogu da dijagnostikuju stanja kao što su poremećaj pažnje, autizam ili depresija, i upute na individualnu i porodičnu terapiju kako bi pomogli deci i njihovim porodicama da se nose sa problemima mentalnog zdravlja i prevaziđu ih. Bitan deo rada dečijih psihologa se zasniva na razvijanju i primenjivanju planova upravljanja ponašanjem kako bi pomogli deci da poboljšaju svoje ponašanje i društvene veštine. Mogu da obezbede smernice i podršku roditeljima ili starateljima kako bi im pomogli da razumeju mentalna stanja svog deteta. Konsultuju se sa nastavnicima, pedijatrima i drugim stručnjacima kako bi obezbedili sveobuhvatan pristup lečenju deteta, sarađuju sa drugim stručnjacima za mentalno zdravlje, kao što su socijalni radnici, školski savetnici i psihijatri, da pruže najbolju moguću negu. Što se tiče naučnog rada, sprovode različita istraživanja kako bi poboljšali razumevanje razvoja deteta i mentalnog zdravlja.
Dečiji psiholozi rade u različitim okruženjima, uključujući škole, bolnice, klinike i privatnu praksu. Takođe se mogu naći u istraživačkim institucijama, vladinim ili nevladinim organizacijama.
Dečija psihoterapija, takođe poznata kao dečija terapija ili dečije savetovanje, je oblik terapije razgovorom posebno dizajniran za decu. To je način da se pomogne deci da razumeju i izraze svoje misli, osećanja i ponašanja i da nauče nove načine suočavanja sa stresom i teškim situacijama. Dečija psihoterapija najčešće uključuje i roditelje ili staratelje deteta, nekada i čitavu porodicu, čija uključenost je neophodna za prevazilaženje problema.
Postoje različite vrste dečije psihoterapije, a neke od najčešćih su:
- Terapija igrom koristi igru kao način da deca izraze sebe. Deca mogu da koriste igračke, igre, umetnost i druge aktivnosti da saopšte svoje misli i osećanja terapeutu.
- Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) pomaže deci da razumeju kako su njihove misli, osećanja i ponašanja međusobno povezani i kako promeniti negativne obrasce razmišljanja i ponašanja.
- Porodična terapija uključuje dete i njegovu porodicu, a ima za cilj da reši probleme unutar porodičnog sistema koji mogu uticati na mentalno zdravlje deteta.
- Terapija usmerena na traumu pomaže deci koja su doživela traumatske događaje da razumeju svoja iskustva, misli i emocije i da nađu adekvatne načine kako da se izbore sa negativnim emocijama.
- Dete-roditelj terapija (CPT) je oblik porodične terapije koji je posebno dizajniran da odgovori na potrebe mentalnog zdravlja dece i roditelja. Obično se koristi za lečenje dece koja su doživela traumu ili druge značajne stresore, a ima za cilj da pomogne i detetu i roditeljima da razumeju i nose se sa iskustvima deteta. CPT se zasniva na shvatanju da roditelji igraju ključnu ulogu u razvoju i mentalnom blagostanju svog deteta, stoga se fokusira na odnos između deteta i roditelja i kako on utiče na mentalno zdravlje deteta. Tokom CPT seansi, terapeut radi i sa detetom i sa roditeljima zajedno da pomogne detetu da razume i izrazi svoje misli, osećanja i ponašanja u vezi sa njegovim iskustvima, a roditeljima da razumeju i podrže potrebe svog deteta i da se izbore sa sopstvenim emocijama u vezi sa iskustvima deteta.
Dečija psihoterapija može pomoći deci da prevaziđu emocionalne probleme i probleme u ponašanju, poboljšaju svoje odnose i postignu veću svest o sebi, samopouzdanje i samopoštovanje. Dečija psihoterapija obično uključuje sastanak sa obučenim terapeutom u bezbednom i udobnom okruženju, kao što je kancelarija ili klinika. Terapijske seanse su obično prilagođene uzrastu deteta i nivou razvoja i mogu uključivati različite tehnike u zavisnosti od pristupa terapeuta i specifičnih potreba deteta.
Važno je napomenuti da terapija deluje drugačije za svako dete, a terapeut će raditi sa detetom i njegovom porodicom kako bi razumeo njihove potrebe i ciljeve i napravio plan koji je prilagođen njima. Tokom terapijskih seansi, terapeut će uključiti dete u razgovor i aktivnosti kako bi mu pomogao da istraži svoje misli, osećanja i ponašanja. Pored toga, terapeuti mogu uključiti roditelje u terapijske seanse kako bi podržali i pomogli detetu da napreduje. Specifične tehnike i pristupi koji se koriste u terapiji dece mogu varirati u zavisnosti od uzrasta deteta, nivoa razvoja i specifičnih problema sa kojima se dete i porodica suočavaju.
