Bes, kao pirirodna, bazična i univerzalna ljudska emocija, prvenstveno ukazuje da nam neko čini nešto što doživljavamo kao pretnju, nepravdu, povredu, napad, manipulaciju, i usmerava nas da bi trebalo da reagujemo kako bismo se zaštitili. Međutim, u složenom ljudskom društvu i socijalnim odnosima, kao i unutar porodičnog sistema, bes se često ne može osećati i pokazivati slobodno, pa se zato potiskuje, pomera, projektuje, preterano ispoljava, okreće ka sebi ili prikriva neke druge emocije koje su u pozadini. Na ovaj način izostaje i sticanje veština za neutralizaciju besa, mentalnu obradu i razumevanje. Razmotrićemo najčešće mehanizme i razloge zbog kojih se to dešava, kako bismo mogli bolje da razumemo sebe, svoje potrebe i svoje emocije, u ovom slučaju prvenstveno bes, koji često može biti nejasan, koji istrajava i ne znamo kako da ga pravilno neutrališemo, obradimo, razumemo i usmerimo.

Za početak, da napravimo razliku između zdravog ili zrelog i nezdravog ili nezrelog ispoljavanja besa.

Zdravo ispoljavanje ljutnje je konstruktivno, kontrolisano i koristi se kao sredstvo za rešavanje problema i poboljšanje situacije. Uključuje svesno prepoznavanje, razumevanje i mogućnost kontrole besa, omogućavajući nam da reagujemo promišljeno i odgovorno, da izražavamo svoju ljutnju na jasan i direktan način, ali bez agresije, dok su motivacija i fokus usmereni ka konstruktivnom rešavanju problema.

Nezdravo ispoljavanje se odnosi na način izražavanja besa koji je destruktivan, nekontrolisan i štetan za osobu koja ga oseća i za one oko nje, uz nagle izlive emocija, verbalnu ili fizičku agresiju, zatim se može potiskivati, projektovati, izražavati pasivno-agresivno (izražavanje besa na indirektan način), što dovodi do negativnih posledica po mentalno zdravlje, odnose i opšte blagostanje. Takođe, hronični bes može imati negativan uticaj na fizičko zdravlje, dovodeći do stresa, anksioznosti, povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, oslabljenog imunološkog sistema ili depresije.

Rana iskustva i nesvesni konflikti

Iz psihodinamske psihoterapijske perspektive, rani odnosi imaju ključnu ulogu u formiranju naših emocionalnih obrazaca i reakcija, uključujući i naš odnos prema besu, načine na koji ga izražavamo, kao i u kojoj meri će nam biti razvijena veština neutralizacije besa.

Da bismo bolje razumeli bes koji istrajava i koga ne umemo adekvatno da izrazimo ili pustimo, moramo se osvrnuti i na rana iskustva i na sadašnji trenutak, sagledati kako su rana iskustva sa roditeljima, vršnjacima i unutar određene porodične dinamike doveli do razvoja karaktera i crta ličnosti, kao i povreda koje izazivaju bes koji u sadašnjim odnosima i situacijama doživljavamo i ne razumemo. Bes može biti povezan sa našim odnosom prema autoritetima, strahom od napuštanja, strahom od gubitka slobode ili gubitka kontrole, ali takođe, bes može biti i naša odbrana od prihvatanja nepovoljnih istina o sebi.

Rana iskustva sa roditeljima i značajnim drugima oblikuju unutrašnje objekte i emocionalne obrasce ponašanja, gde negativna ili traumatična iskustva mogu stvoriti disfunkcionalne obrasce suočavanja sa besom. Kod deteta se tokom odrastanja formira deo ličnosti, super-ego (u transakcionoj analizi sličan pojam je unutrašnji roditelj, koji može biti negujući ili kritikujući), koji predstavlja unutrašnje objekte u vidu autoriteta, prvenstveno roditelja, a sastoji se od njihovih vrednosti, uverenja, osuda, predrasuda, naredbi i zabrana. Kada u porodičnoj strukturi i dinamici, kao i detetovom odnosu sa roditeljima, ima učestalih neprijatnih iskustava, povreda ili trauma, dete će, kako bi zadobilo i održalo sigurnost i ljubav, potiskivati, pomerati ili projektovati svoje emocije, želje i potrebe, koje su možda pogoršavale situaciju ako se ispolje ili roditeljima nisu bile prihvatljive, prikladne i nisu naišle na odobravanje.

Unutrašnji kritičar je deo psihe, super-ega, koji internalizuje kritikujuće ili osuđujuće glasove iz detinjstva. Jak unutrašnji kritičar može ozbiljno narušiti samopouzdanje i stvoriti osećaj konstantne unutrašnje tenzije. Osobe mogu doživeti intenzivan bes prema sebi, koji može biti projektovan na druge kao način smanjenja unutrašnje anksioznosti. Osećaj nesigurnosti i niskog samopouzdanja može izazvati preterane reakcije na spoljne provokacije i rezultirati nezdravim izlivima besa.

Kao rezultat naših iskustava u odnosima, nesvesni konflikti se javljaju kada suprotstavljene želje, impulsi ili osećanja koegzistiraju unutar psihe. Osoba može da oseća intenzivan bes kada su nesvesni konflikti aktivirani, ali ne može da prepozna ili razume uzrok tih osećanja, što dovodi do nekontrolisanih i destruktivnih izliva besa ili autodestruktivnih ponašanja.

Primeri razloga za bes koji istrajava

Kada su osećanja besa potisnuta ili ignorisana u detinjstvu, mogu nastati unutrašnji sukobi između želja i potreba koje su povezane sa tim emocijama i nametnutih ograničenja ili očekivanja okoline. Čest je slučaj da se ispoljavanje besa doživljava kao ugrožavajuće zbog reakcije druge osobe i uticaja na odnos, u slučaju gde je neko na bes reagovao neprihvatajuće, posramljujuće, uzvraćajući bes ili uskraćujući ljubav. Može se desiti i da je bes teško ispoljiti ako je neko od roditelja bio često agresivan, pa bismo se ispoljavanjem besa i agresije identifikovali sa njim i drugoga povredili onako kako smo mi bili povređivani. Ukoliko se ne osveste i prorade, ovakva iskustva mogu imati za rezultat potpunu nemogućnost ulaska u konflikt, pokazivanja besa ili upućivanja kritike drugome.

Deca koja su detinjstvo provela sa emocionalno hladnim i nedostupnim roditeljima mogu u odraslom dobu razvijati odnose sa takođe emocionalno hladnim ljudima, gde će svako odbijanje učvršćivati već postojeća uverenja da nismo dovoljno vredni ili da se moramo više truditi.

U ovom slučaju, bes se može preusmeriti ka sebi u vidu krivice i negativnog viđenja sebe, jer bi bes prema drugoj osobi mogao značiti potpuno ostavljanje, ili se može aktivno ispoljavati, kao zahtev da druga osoba pruža više empatije, razumevanja, podrške i ljubavi, što retko dovede do željenog ishoda i zadovoljenja potrebe koja nije bila zadovoljena u detinjstvu.

Bes, zajedno sa krivicom, može da dovede do depresivnih stanja, najčešće kada je u detinjstvu postojao neko sa agresivnim, obezvređujućim ponašanjem. Tada osoba najčešće nema pozitivnu sliku o sebi, a kritikujući super-ego stvara krivicu i usmerava bes prema sebi, jer nije mogao biti usmeren ka figuri koja je moćnija i agresivna. Dok se ne ublaži uticaj super-ega, dok osoba ne počne da vrednuje sebe i dok ne razvije načine da pokaže bes prema drugima kada su joj granice ugrožene, bes će biti usmeren prema sebi, tačnije prema svemu onome u nama što nije zadovoljilo idealizovanu sliku o sebi, koja služi kako bi se super-ego udovoljio. Osobe sa depresivnim ili anksioznim crtama, mogu imati povećanu osetljivost na frustracije i stoga češće doživljavati bes. Ovaj bes može biti usmeren ka samookrivljavanju ili ka kritikovanju drugih.

Kod osoba sa izraženim zavisnim crtama ličnosti je prisutan strah od napuštanja i odbačenosti, postoji tendencija da se oslanjaju na druge kako bi zadovoljili svoje potrebe, potrebna im je druga osoba koja pruža potvrdu, pažnju i vrši određene psihološke funkcije bez kojih se osoba oseća nesigurno, uplašeno i nesrećno. U ovom slučaju se bes može javiti prema osobi koja se doživljava kao ugrožavajuća za odnos od koga su zavisne. Međutim, mogu potiskivati bes prema osobama od kojih zavise, zbog straha od gubitka podrške i jer se boje da bi njegovo izražavanje ugrozilo taj odnos. Kada osećaju da su zanemareni ili nepoštovani, njihov bes se može ispoljiti kroz osećaj nepravde ili ogorčenosti, kao i biti prikriven i ispoljen kroz pasivno-agresivne oblike ponašanja.

Kada neku svoju osobinu otcepimo jer se ne uklapa u idealnu sliku o sebi koju smo razvili tokom odrastanja, kao na primer slabost, tugu ili strah, te osobine kod drugih ljudi mogu izazvati bes prema njima, jer se tako odnosimo prema tim osobinama i unutar nas. Kada ne želimo da prihvatimo neku našu negativnu osobinu, iako je deo nas, može nam izazvati bes kada tu osobinu vidimo kod nekog drugog.

Ljudi sa narcističkim tendencijama (koji teže aktivnom izražavanju svog identiteta i statusa) mogu reagovati besom kada njihova superiornost bude ugrožena ili kada neko uputi kritiku, ukaže na neku slabost ili neadekvatnost. Kako su narcističke crte kompenzacija i odbrana od osećaja nedovoljnosti i neadekvatnosti, sve što može da poljulja sliku superiornosti, često, kao odbranu od suočavanja sa slabostima i negativnim osobinama, izaziva bes.

Kod osoba sklonih povlačenju i izbegavanju zbog straha od konflikta, odbacivanja ili neuspeha, bes može proizići iz osećaja nemoći ili neadekvatnosti, što dovodi do unutrašnje frustracije. Izbegavajuće ličnosti, koje teže da se povuku iz društvenih situacija kako bi izbegle konflikt, kritiku, stid ili odbacivanje, mogu osećati bes prema sebi ili drugima kada dožive socijalnu izolaciju. Oni teže samodovoljnosti i mogu reagovati besom kada misle da im neko pokušava nametnuti kontrolu ili ograničenja. Njihov bes je često povezan sa potrebom za autonomijom i osećajem da im se ugrožava lična sloboda. Takođe, ako imaju problem sa upućivanjem kritike ili ulaženjem u konflikte, mogu potiskivati bes iz razloga što ne umeju ili se plaše da ga ispolje.

Ljudi sa dominantnim hedonističkim crtama ličnosti prvenstveno traže zadovoljstvo i stimulaciju. Kada njihovi impulsi budu frustrirani, mogu reagovati besom. Osobe koje teže momentalnom zadovoljenju svojih potreba, mogu postati agresivne kada im se to zadovoljstvo uskrati, umesto da razviju veštine za odlaganje zadovoljstva i toleranciju na životne frustracije.

Mehanizmi odbrane

Bes, kao emocija, može se oblikovati kroz različite mehanizme odbrane koje ljudi koriste kako bi se nosili sa unutrašnjim konfliktima, stresom ili neugodnim osećanjima. Mehanizmi odbrane su nesvesne psihološke strategije koje pomažu osobama da se zaštite od anksioznosti i emocionalnog bola.

Kako bi se nosilo sa intenzivnim emocijama i konfliktima u porodičnom okruženju, dete može razviti različite mehanizme odbrane kako bi suzbilo ili preusmerilo svoj bes. Ovi obrasci odbrane mogu ostati prisutni u odraslom dobu i uticati na način na koji osoba percipira i reaguje na konfliktne situacije i bes.

Kod potiskivanja, osoba nesvesno potiskuje bes, emocionalne impulse i misli povezane sa njima, što može dovesti do pasivno agresivnog ponašanja ili eksplozivnih izliva besa kada pritisak postane prevelik. Bes se može manifestovati i kroz druge emocije i simptome, kao što su krivica ili stid, napetost, glavobolje i fizički problemi. Potisnuti bes može kasnije izbiti na površinu u obliku iznenadnih, neočekivanih reakcija.

Kada je projekcija mehanizam odbrane koji se najviše koristi, osoba pripisuje sopstvena neprihvatljiva osećanja besa drugima, što može rezultirati sukobima i neprijateljstvom. Na primer, ako je neko ljut na sebe zbog nečega, može nesvesno optužiti drugu osobu da je ona ljuta na njega ili da ga kritikuje, što zapravo može biti projekcija njegovih vlastitih osećanja.

Mehanizam racionalizacije podrazumeva stvaranje logičnih, ali netačnih objašnjenja za osećanje besa. Možemo racionalizovati svoj bes tako što kažemo da je opravdan zbog situacije u kojoj smo se našli, iako duboko u sebi znamo da je reakcija možda preterana.

Kod reaktivne formacije, mehanizam se koristi tako što doživljavamo bes, ali se ponašamo suprotno od tog osećanja, često preterano ljubazno ili preterano prijateljski. Tako se izbegava suočavanje sa negativnim osećanjima besa, kao i posledice ukoliko bismo ga ispoljili.

Regresija je mehanizam odbrane gde se osoba, suočena sa besom, povuče u ranije faze svog emocionalnog razvoja. Odrasla osoba se može početi ponašati kao da je dete, izražavajući bes kroz tantrume, svesno ili nesvesno pokušavajući da izazove sažaljenje ili pažnju.

Kroz sublimaciju, kao zreli mehanizam odbrane, osoba može preusmeriti svoj bes u konstruktivne aktivnosti. Umesto da uvek ispoljavamo agresiju ili ljutnju prema drugima, možemo iskoristiti tu energiju besa za sport, umetnost ili neku produktivnu aktivnost.

Važnost razumevanja besa

Prepoznati bes, znati kako bes funkcioniše, kako ga razumeti i kako ga usmeriti može značajno doprineti boljem mentalnom zdravlju i pomoći u izgradnji zdravijih i stabilnijih odnosa. Razumevanje sopstvenih emocija, uključujući bes, i sposobnost da se njima efikasno upravlja, ključni su elementi emocionalne inteligencije.

Kada bes izražavamo konstruktivno, možemo jasno i precizno komunicirati svoje potrebe i osećanja. To pomaže drugima da bolje razumeju našu perspektivu i motivaciju i dovodi do efikasnijeg rešavanja problema.

Konstruktivno izražavanje besa sprečava razvoj pasivno-agresivnih ponašanja, koja često komplikuju komunikaciju i otežavaju rešavanje konflikata. Ukoliko možemo da se umirimo i razumemo zašto osećamo bes, fokusirani smo na pronalaženje rešenja umesto na optuživanje ili kritiku. To stvara konstruktivnu atmosferu koja olakšava pronalaženje kompromisa i zajedničkih rešenja.

Otvorena i iskrena komunikacija o osećanjima besa može izgraditi poverenje između ljudi i produbiti njihove emocionalne veze, jer kada se osećanja izraze na konstruktivan način, druga strana je sklonija da reaguja sa saosećanjem i razumevanjem.

Psihoterapijski rad

U psihodinamskoj psihoterapiji, bes se često posmatra kao manifestacija dubljih nesvesnih konflikata, potisnutih emocija, nerešenih iskustava iz prošlosti i dinamiku unutrašnjih objekata (mentalne predstave sebe i drugih). Bes koji se formira u ranim odnosima i koji se nije mogao adekvatno ispoljiti može imati dubokog uticaja na odraslu osobu kroz preterano korišćenje obrambenih mehanizama, koji nas udaljavaju od istine i realnosti, kroz unutrašnje sukobe i transferne emocije u odnosima. Kroz psihoterapijski proces možemo istražiti ove obrasce ponašanja i raditi na njihovom razumevanju i prevazilaženju, kao značajan korak ka promeni i ličnom rastu, većoj emocionalnoj slobodi i zadovoljstvu u životu.

Bes često maskira druga osećanja poput tuge, straha ili osećaja bespomoćnosti. Možete istražiti šta je to što osećamo ispod besa i da li postoje situacije iz prošlosti koje su dovele do potiskivanja tih emocija. Šta je to što bi moglo da se krije iza besa ili kako se osećamo kada bes splasne?

Možemo uključiti analizu snova, slobodnih asocijacija i fantazija, u cilju razumevanja kako prošli odnosi, traume ili nerešeni konflikti oblikuju iskustvo besa u sadašnjosti. Možemo se u mislima vratiti u stanje ranije životne faze u kojoj je nastao osnovni konflikt. Kroz ponovno proživljavanje situacija u kojima je bes bio opravdan, ali potisnut, sada možemo svesno ispoljiti to osećanje. Ukoliko se setimo situacije iz detinjstva u kojoj smo doživeli nepravdu, ali nismo bili u stanju da izrazimo bes zbog straha od kazne, sada možemo na ovaj način osloboditi to potisnuto osećanje. Promenom našeg doživljaja, uverenja i ponašanja, menjamo ustaljene obrasce razmišljanja i osećanja, koja čine deo naše karakterne strukture.

Cilj terapije nije samo kontrola besa, već osvešćivanje i razumevanje njegovog porekla i značenja kroz dublji rad na sebi. Kako je bes emocija čije pojavljivanje i intenzitet nisu uvek potpuno jasni, a videli smo na koje se sve načine može potisnuti, zamaskirati, iskriviti, pomeriti ili racionalizovati, razumevanje besa i razvijanje veština za adekvatno ispoljavanje besa su važan faktor mentalnog i emocionalnog zdravlja.

---

Predrag Đorđević,

diplomirani psiholog i psihoterapeut pod supervizijom