Program za adolescente

Adolescencija predstavlja razvojno prelazni period (period tranzicije) i čini jedan od najvulnerabilnijih perioda u individualnom razvoju. Iz tog razloga cilj ovog programa je pomoć adolescentima u suočavanju sa svim problemima koje taj period nosi.

Program će se sprovoditi kroz:

  • grupne radionice, čiji je cilj razumevanje emocionalnih problema adolescenata i pomoć da se izbore sa stresnim događajima (jednom nedeljno po 2h, u trajanju od četiri meseca)
  • individualni savetodavni rad za aktuelne probleme (jednom u dve nedelje tokom četvoromesečnog trajanja programa)

Okvirni uzrast učesnika od 14 do 18 godina. Maksimalan broj učesnika je desetoro.

Program se sastoji od 8 tema (16 treninga) namenjenih adolescentima u cilju podrške u savladavanju stresa, razvijanja emocionalnih i socijalnih veština i većeg razumevanja sopstvenog ponašanja.

Prva tema: Svest o sebi

Cilj ove teme je da se učesnici bolje međusobno upoznaju i da podstakne njihovo osećanje samopoštovanja i ličnog identiteta, razvijanjem sposobnosti za upoznavanje sebe, izgrađivanje i jačanje pojma o sebi, otkrivanje svojih jakih strana iz prethodnog iskustva i bolje upoznavanje sebe kako bi se bolje nosili sa izazovima tokom adolescencije.

Obzirom da je adolescencija razdoblje određeno složenom interakcijom bioloških, psiholoških i sociokulturnih uticaja, kao i promenama fizičkog izgleda, telesnog funkcionisanja i identiteta, ova tema je od velikog značaja. U ranoj adolescenciji sliku o sebi čine psihološki i socijalni pojmovi koji se tiču odnosa sa drugima i socijalne veštine koje su važne za te odnose i načine na koje će se neko predstaviti. Svest koju adolescenti formiraju o sebi u tom periodu ima uticaj na socijalizaciju i celokupan razvoj ličnosti. Pozitivna slika o sebi je dobar temelj u prevazilaženju kriznih situacija i u kasnijim životnim izborima.

Druga tema: Vršnjačke grupe/nasilje/odnos među polovima

Cilj ove teme je podučavanje mladih određenim socijalnim veštinama koje bi im pomogle da budu zadovoljniji sobom (komunikacijske veštine, prepoznavanje i iskazivanje osećanja, empatija, saradnja, veštine nošenja sa teškoćama). Osvešćivanje sopstvenih potencijala i mogućnosti i prepoznavanje značaja koji predstavljaju za celu grupu, prepoznavanje negativnog pritiska od strane vršnjaka, kao i da učesnici postanu osetljiviji na različite vrste nasilja, istraže razloge koji se nalaze u osnovi nasilja, istraže efekte nasilnog ponašanja i steknu svest o njegovoj prisutnosti u svim sferama društva.

Potreba za vršnjacima je najizraženija u periodu adolescencije. Osećaj pripadnosti nekoj grupi je od neizmerne važnosti za kvalitetan razvoj svake mlade osobe. U adolescenciji uticaj porodice slabi, a grupna solidarnost i lojalnost prema grupi postaje veoma važna. Mlade osobe se suočavaju sa novim ulogama, odnosima i društvenim situacijama koje zahtevaju drugačije socijalne veštine od onih koje su im bile potrebne na ranijim uzrastima. U usvajanju i ovladavanju tim sposobnostima ključnu ulogu ima vršnjačka grupa kao novi referentni okvir, koji je podjednako važan, često i važniji od roditeljskog. Vršnjačka grupa je važna kao oslonac za adolescenta u njegovom traganju za identitetom i kao uvod u seksualno ponašanje.

Treća tema: Rešavanje sukoba/konflikti

Cilj ove teme je da se učesnici putem ličnog iskustva upoznaju sa dinamikom konflikta, da steknu bolji uvid u faktore koji utiču na ponašanje u konfliktnim situacijama, kao i analiza konflikta iz različitih uglova kako bi se razumele potrebe i strahovi svih strana u konfliktu. Sagledavanje ključnih uzroka javljanja sukoba i njegovog nastajanja. Ispitivanje ponašanja koja su u osnovi krize, identifikovanje i promena obrazaca destruktivnog ponašanja.

Konflikti u periodu adolescencije se vide kao prirodni deo prijateljskih odnosa obzirom da je svaka osoba jedinstvena sa svojim potrebama i vrednostima. U ovoj fazi konflikt pomaže da se odnos produbi i poboljša, a adolescenti tragaju za rešenjem kojim će obe strane biti zadovoljne jer cilj vise nije pojdinačni interes već zadržavanje bliskosti što dovodi do prihvaćenosti od strane grupe i osećanja pripadnosti. Uspešno rešavanje konflikta znači produbljivanje odnosa, razmenu intimnih osećanja i potreba.

Četvrta tema: Porodični odnosi

CIlj ove teme je istraživanje doživljaja sopstvenih porodica, porodičnih odnosa, prihvatanje različitih oblika porodica i porodičnih uloga. Sticanje uvida koje su snage porodice, transgeneracijska uverenja kao i poruke koje dominiraju u komunikaciji. Vežbanje uspešnog rešavanja sukoba i poboljšavanje kvaliteta dijaloga i komunikacije sa članovima porodice.

„…mladi i roditelji prevoze se istim čamcem do druge obale. Za roditelje to je obala na kojoj treba da ostave odraslo, odgovorno, sigurno i samosvesno mlado biće. Za mlade ista obala je puna neizvesnosti, nepoznatog i straha kako će dalje, ali i izazova da mogu i žele drugačije. Sa obe strane javljaju se pitanja: Da li će moći, Sta dalje sam?“ (Najman, A. 2001)

Kako drugi konteksti, vršnjačke grupe i škola postaju važni tokom adolescencije, njihov uticaj posredovan je kvalitetom odnosa adolescenta sa porodicom. Porodica u kojoj deca dođu u fazu adolescencije u vrlo je specifičnoj fazi životnog ciklusa što i pred adolescenta i pred porodicu s adolescentom postavlja nove zadatke i ciljeve. Udaljavanje od roditelja u buri sukoba s jedne strane i okretanje vršnjacima, druženje i sticanje niza novih iskustava sa druge strane, stvaraju prostor za ”krizna” stanja. Svaka od faza adolescencije krije u sebi opasnost za pojavu krize, a svima su zajednička obeležja pojačan stres i promene u raspoloženju. Jedan od najvažnijih zadataka u adolescenciji, neophodan da bi se prešlo iz perioda detinjstva u period zrelosti, je psihološko odvajanje od roditelja. Osnovna tema u periodu adolescencije je sticanje autonomije i nezavisnosti. Ono što se podrazumeva pod adolescentnom krizom, zapravo je proces u kojem se roditeljske vrednosti i rana poistovećivanja kritički preispituju, u cilju formiranja identiteta. Da bi autonomija uopšte bila moguća potreban je konflikt. Pitanje je samo, da li nužno taj konflikt mora da bude toliki, da uzrokuje veliki jaz i neslaganje između dve generacije i da prouzrokuje trajne i duboke probleme u prilagođavanju. Gledano sa jedne strane adolescentima je važno to što postaju nezavisniji od roditelja, a sa druge strane im je isto toliko važno to što i dalje imaju dobar odnos sa njima i njihovu podršku tokom odrastanja. Roditelji su u ovom periodu jako važni kao adekvatan model koji adolescentu pomaže da se uspešnije snađe u novim ulogama i očekivanjima koja idu iz njih, kao i zbog mogućnosti pružanja podrške i oslonca.

Peta tema: Komunikacija

Cilj ove teme je da učesnicima pomogne da osveste uobičajene načine reagovanja u konfliktnoj situaciji, da upoznaju i uvežbaju da primenjuju najdelotvorniji, a najmanje korišćen, samopouzdan način reagovanja. Da se ukaže na neslušanje kao jedan od važnih uzroka nesporazuma u komunikaciji. Da se učesnici upoznaju sa načinima na koje se može poboljšati međusobna komunikacija. Cilj ove radionice takođe je i da uvede model ja poruka kao jedan od bitnih obrazaca nenasilne komunikacije i da ukaže na to koliko ja poruke olakšavaju i otvaraju komunikaciju. Učenici treba da uoče smerove komunikacije koji ne vode rešenju problema, koji vode neuspešnoj komunikaciji. Isto tako da uože i nauče ispravni smer komuniciranja, da se orijentišu na  razumevanje potreba i osećanja sagovornika.

Ova tematska celina bavi se načinima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima, posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije. Učesnicima se predočava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način.

Šesta tema: Samopouzdanje

Cilj ove teme je razumevanje sopstvenih vrednosti, percepcija i predrasuda. Upoznavanje sa sopstvenim vrednostima kao i koliku važnost one imaju za svakog lično i koliki je njihov uticaj na ponašanje. Osvešćivanje mogućih ponašanja koja će se preduzeti kako bi se protivrečne razlike u okviru sopstvenih vrednosti i percepcije sebe smanjile. Definisanje značajnih osoba, svojih postignuća, negujućeg odnosa i uviđanje važnosti izgradnje ovakvog odnosa prema sebi.

Samopouzdanje, jasan osećaj vlastitih mogućnosti i granica je kompetencija koju vezujemo uz emocije prvenstveno zato što se u njenoj osnovi nalaze instinkti i nagoni, a uz njih primarne emocije, kao što su strah, bes ili sreća. Naime, suprotno samopouzdanju je osećanje nesigurnosti kome u osnovi leže negativne emocije. Izvesno je, dakle, da samopouzdanje predstavlja emocionalnu kompetenciju jer se zasniva na nadi, sreći, zadovoljstvu i drugim pozitivnim emocijama koje proizlaze iz jasnog osećaja vlastitih potencijala i ograničenja. Samopouzdanje, odnosno nedostatak istog, podrazumeva pozitivnu, odnosno negativnu sliku o sebi. To je naša svest o tome koliko vredimo, koju razvijamo vrednujući ono što jesmo, svoje postupke i ostvarene rezultate. Za razvoj samopouzdanja u detinjstvu bitne su dve komponente: osećaj da smo za nešto sposobni i osećaj da smo voljeni. Adolescenti sa niskim samopouzdanjem se osećaju usamljeno, nespretni su u socijalnim kontaktima, osetljiviji su na kritiku i sumnjaju u svoju kompetentnost. Zato izbegavaju da se nađu u situacijama gde bi bi bili procenjeni od strane drugih, što opet dovodi do socijalne izolacije i povećanja već prisutnog osećanja usamljenosti i niskog samopouzdanja, uz narušenu sliku o sebi.

Sedma tema: Postavljanje ciljeva i otpori promenama

Cilj ove teme je razlikovanje želja od ciljeva, razumevanje uzroka i upoznavanje sa značajem i metodologijom definisanja i određivanja ciljeva. Identifikovanje želja, njihovo organizovanje, razumevanje spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Analiza situacija u kojima se želi napraviti promena, identifikacija slabosti i potencijala. Identifikacija novih načina ostvarenja nekog cilja. Definisanje otpora i strahova u vezi sa ciljem ili promenom i upoznavanje tehnika za rad sa njima.

Većina autora koji se bave periodom adolescencije slažu se u tome da je ovo period tranzicije, tj. period promena, neravnoteže i razvoja koji služi kao most između detinjstva i zrelosti. Promene koje se u adolescenciji dešavaju izuzetno su značajne za dalji razvoj i od načina ostvarivanja razvojnih zadataka u tom periodu u velikoj meri zavisi uspešno prilagođavanje i dalji razvoj odrasle osobe.

Osma tema: Emocionalna svest, prepoznavanje svojih i tuđih osećanja

Cilj ove teme je upoznavanje učesnika sa emocijama, tačnije prepoznavanje svojih i tuđih osećanja i njihovih funkcija i uloga koje imaju kao pokretači našeg mišljenja i ponašanja. Osvešćivanje sopstvenih emocija kroz prepoznavanje uobičajenih misli i postizanje veće emocionalne nezavisnosti od roditelja i drugih odraslih.

Emocionalni razvoj u adolescenciji obeležava traganje za emocionalnom podrškom van porodičnih okvira. Roditelji u ovom periodu prestaju da budu jedini izvor sigurnosti i emocionalne razmene, adolescent započinje proces psihološkog odvajanja od roditelja i postizanja autonomije i emocionalnu podršku i prihvatanje traži i van porodice, među vršnjacima i partnerima. Ukoliko osoba dopusti svojim emocijama da postoje, prepozna ih i razume, verovatnije je da će kroz promenljiv period adolescencije donositi zrelije odluke za svoju budućnost.