Psihološko savetovanje

Za razliku od problema kojima se bavi psihoterapija, klijenti na savetovanje dolaze sa problemima koji ne prožimaju više oblasti njihovog života i obično se mogu rešiti u manjem broju seansi. Savetodavni rad se može obavljati sa pojedincima, parovima ili u posebno dizajniranim grupama, a klijenti traže savetovanje najčešće vezano za probleme koji se odnose na povišen osećaj stresa, teškoće u donošenju odluka, lošu organizaciju vremena, kao i razvijanje komunikacijskih veština i uspešnijih načina rešavanja životnih problema. Između savetodavnih seansi klijenti se takođe bave temama dogovorenim na seansi, a u skladu sa prethodno dogovorenim ciljem.

Savetodavni rad sa parovima (bračno savetovanje) se može odvijati u svim fazama partnerske veze. Preporučuje se kada kod para postoji nezadovoljstvo i predstavlja preventivni rad na sprečavanju poremećaja kod para. Razlika između nezadovoljstva i poremećaja kod para je u intenzitetu emocionalnog stanja u kome se par veći deo vremena nalazi, a za koje je povod u samom partnerskom odnosu (seksualni problemi, podela poslova, trošenje novca, zajedničko vreme, vaspitanje dece, različite vrednosti i ciljevi…). Ozbiljniji bračni i partnerski problemi se tretiraju psihoterapijom.

Nezadovoljstvo kod para se prevazilazi psihoedukacijom, učenjem veština komunikacije, asertivnosti, kao i učenjem specifičnih veština koje su paru neophodne da održi zdravu vezu ili da donese odluku o prekidu veze ako je to u obostranom interesu.

Savetodavni rad sa roditeljima se može odvijati na više načina, u grupi ili pojedinačno sa roditeljem ili roditeljima deteta. Postoje brojne prednosti rada sa roditeljima, umesto isključivo rada sa decom sa problemima. Određena stanja ili problemi kod dece nastaju pod uticajem više faktora, a jedan od presudnih je roditeljstvo, samim tim bi fokus bio na uzroku problema, a ne simptomima. Dete živi u porodici, sa roditeljima, braćom i sestrama, a na terapiji provede samo jedan sat u toku nedelje. Savetodavni rad sa detetom, a potom vraćanje u porodicu u kojoj se odvijaju nezdrave interakcije roditelj-dete ili roditelj-roditelj, koje su i dovele (u velikoj meri) do problema kod deteta je često uzaludan i obeshrabrujući i za savetnika i za dete.

Postoje dve glavne razlike između psihoterapije i savetovanja – kompleksnost problema sa kojima se suočavate i trajanje. Savetovanje je kraće (obično do 10-ak seansi), fokusirano na jedan konkretan problem u nekoj oblasti života. Ono je veoma pogodno ukoliko se trenutno suočavate sa nekim jednostavnijim problemom koji ne uspevate da rešite sami. Psihoterapija je duža (a može biti i veoma duga), ali omogućava daleko dublje sagledavanje svih aspekata problema, istorije njihovog nastanka, dublje uvide u vašu ličnost i vaše viđenje sveta, kao i korenitiju i trajniju promenu. Zbog toga je ona metoda izbora kada su u pitanju kompleksniji problemi, koji se protežu u više životnih oblasti, koji traju dugo ili ih, prosto, nije moguće sagledati i razumeti brzo.

Razlika između psihologa i psihoterapeuta

Psiholozi i psihoterapeuti su stručnjaci za mentalno zdravlje, ali imaju različite nivoe obrazovanja i obuke. Psiholog je stručnjak koji ima diplomu iz psihologije i koji nudi psihološko testiranje i procenu, kao i sprovođenje različitih istraživanja.

Psihoterapeut je, sa druge strane, profesionalac koji pruža usluge psihoterapije pojedincima, parovima i porodicama. Oni mogu imati različite nivoe obrazovanja i obuke i mogu biti licencirani kao psihoterapeuti, savetnici, socijalni radnici ili bračni i porodični psihoterapeuti.

Dakle, ukratko: psiholog je stručnjak za mentalno zdravlje koji je obučen da dijagnostikuje stanja mentalnog zdravlja, sprovodi istraživanja i pruža psihološko testiranje. Psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje, ali i mentalne i emocionalne probleme i poremećaje, koji pruža psihoterapijske usluge pojedincima, parovima i porodicama.