Različiti psihoterapijski pravci

PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA

Psihodinamska psihoterapija je oblik terapije razgovorom koji se zasniva na teorijama Sigmunda Frojda i drugih psihoanalitičkih teoretičara. Glavni fokus ovog pristupa je na nesvesnom umu i kako on utiče na ponašanja i emocije osobe, gde postoji energetska i dinamička razmena između svesog uma i nasvesnih (ili nedovoljno svesnih) motiva, težnji i emocionalnih obrazaca. Zasniva se na ideji da su naše misli i ponašanja pod uticajem nesvesnih motiva i iskustava, kao i da postoji veza između nesvesnih misli i osećanja i trenutnih simptoma i problema. Psihoterapeut radi sa klijentima kako bi istražio njihova prošla iskustva i odnose i kako oni doprinose njihovim trenutnim mislima, osećanjima i ponašanjima. Psihoterapeut takođe pomaže klijentu da razume osnovne motive za svoje postupke i da naprave veze između svojih prošlih i sadašnjih iskustava. Ovo se može postići istraživanjem pacijentovih prošlih iskustava, njihovih trenutnih odnosa i njihovih misli i osećanja o njihovim iskustvima. Neki od glavnih koncepata psihodinamskih psihoterapijskih pravaca su transfer (prenos emocionalnih iskustava iz prošlih bliskih odnosa, uglavnom sa roditeljima, na ljude i sutuacije u sadašnjosti, što čini njihovu interpretaciju, a samim tim i očekivanja i ponašanja, nedovoljno realnim), otpori (nesvesni delovi naše ličnosti koji pokazuju tendenciju ka otporu prema promenama koje postavimo kao cilj terapijskog procesa, uglavnom jer imamo neke dobiti od trenutne situacije, kojih bismo morali da se odreknemo ukoliko napravimo promenu koju želimo) i mehanizmi odbrane (načini na koji procesuiramo emocije, da li one imaju slobodan tok ili smo razvili različite odbrane od ispoljavanja određenih emocija). Cilj psihodinamske psihoterapije je da pomogne ljudima da razumeju i prevaziđu svoje emocionalne i psihološke probleme i da postignu veću samosvest, kao i da steknu uvid u svoje nesvesne misli i osećanja. Ova vrsta psihoterapije obično uključuje dugotrajne, redovne seanse sa terapeutom. Terapeut može ukazati na obrasce kod klijenta, misli i ponašanja koji mogu doprineti njihovoj nevolji i pomoći im da razumeju osnovne uzroke. Smatra se da ovaj proces sticanja uvida u svoje nesvesne misli i osećanja vodi do emocionalnog isceljenja i pozitivnih promena u ponašanju. Psihoanalitička terapija je tipično dugotrajniji oblik terapije i zahteva značajnu posvećenost klijenata.

BIHEJVIORALNA PSIHOTERAPIJA

Bihevioralna psihoterapija je oblik terapije razgovorom koji se zasniva na principima bihejvioralne psihologije. Fokusira se na odnos između misli, osećanja i ponašanja pojedinca. Polazna tačka je da nisu događaji sami po sebi ti koji u nama izazivaju negativne emocije, već naše misli o njima i interpretacija tih događaja, a cilj je pomoći osobi da identifikuje i promeni negativne obrasce mišljenja i ponašanja i da nauči nove, pozitivnije načine ponašanja. Bihevioralna terapija se često smatra praktičnim pristupom usmerenim ka cilju, naglašava ulogu okruženja i učenja u oblikovanju ponašanja i obično je kraća od drugih oblika psihoterapije. Bihevioralna terapija se često koristi i smatra se da je efikasna u lečenju širokog spektra stanja i emocionalnih problema, kao što su anksioznost, depresija i posttraumatski stresni poremećaj.

Pristupi bihejvioralne terapije uključuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT), koja ima za cilj da promeni negativne obrasce mišljenja i ponašanja rešavanjem odnosa između misli, osećanja i ponašanja kod osobe, zatim terapiju izloženosti, koja se koristi za lečenje stanja kao što su fobije i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). To uključuje izlaganje osobe stvarima koje se plaše u bezbednom i kontrolisanom okruženju, kako bi im se pomoglo da prevaziđu svoje strahove. Jedan od najpoznatijih pristupa je racionalno emotivno bihejvioralna terapija (REBT), koju je razvio Albert Elis 1950-ih godina. Zasnovana je na ideji da su emocionalni problemi i problemi u ponašanju kod ljudi uglavnom rezultat njihovih iracionalnih misli i verovanja. REBT tvrdi da su verovanja ljudi o sebi, svetu i drugima često iracionalna, i ima za cilj da pomogne ljudima da promene ova uverenja. Glavni fokus REBT-a je na sadašnjem trenutku i pomaganju pojedincima da identifikuju i ospore svoja iracionalna uverenja. Psihoterapeut pomaže osobi da razume kako njene misli i uverenja utiču na njene emocije i ponašanja, a zatim da ta iracionalna uverenja zameni racionalnijim i uravnoteženijim uverenjima. Cilj REBT-a je da pomogne klijentima da postignu emocionalne promene i promene u ponašanju tako što će identifikovati i osporiti svoja iracionalna uverenja i zameniti ih racionalnijim i uravnoteženijim mislima.

HUMANISTIČKA PSIHOTERAPIJA

Humanistička psihoterapija je naziv za grupu psihoterapijskih pravaca koji naglašavaju jedinstveno iskustvo i perspektivu pojedinca. Fokusiraju se na osobu kao celinu i njenu urođenu sposobnost samoaktualizacije, rasta i promene. Terapeutski pristup, koji je bez osuđivanja i sa empatijom, pomaže klijentu da slobodno ispolji, razume i prihvati svoja osećanja, misli i ponašanja i da istražuje nove načine razumevanja sebe i sveta. Cilj humanističke psihoterapije je da pomogne pojedincima da bolje razumeju sebe i da steknu kontrolu nad svojim životom i svojim izborima. Terapija se često smatra holističkim pristupom jer se bavi fizičkim, emocionalnim i psihološkim aspektima pojedinca.

Pristupi humanističke psihoterapije uključuju nekoliko različitih škola:

Terapija usmerena na osobu, koju je razvio Karl Rodžers, zasniva se na verovanju da ljudi imaju urođenu sposobnost da pronađu rešenja za svoje probleme i da rastu kao pojedinci. Karl Rogers je bio američki psiholog i psihoterapeut koji je razvio pristup terapiji usredsređen na osobu, poznat i kao terapija usmerena na klijenta. Smatra se jednim od osnivača humanističke psihologije i njegov pristup se često smatra jednim od najuticajnijih u oblasti psihoterapije. Uloga terapeuta je da obezbedi bezbedno mesto, bez osuđivanja i sa empatičnim okruženjem za klijenta. Klijent je stručnjak za svoja iskustva, a uloga terapeuta je da pomogne klijentu da razume i prihvati njegova osećanja, misli i ponašanja. Terapeut treba da teži da bude iskren i autentičan u svojim interakcijama sa klijentom, da pomogne klijentu da se fokusira na svoje sadašnje iskustvo, a ne na svoju prošlost ili budućnost. Cilj terapije usmerene na osobu je da pomogne klijentima da postignu veće samorazumevanje, samoprihvatanje i lični rast. Ovaj pristup naglašava klijentov sopstveni proces promene i podstiče klijenta da preuzme odgovornost za sopstveni rast i isceljenje. Terapija usmerena na osobu se smatra oblikom humanističke psihoterapije i široko se koristi u različitim okruženjima, uključujući privatnu praksu, bolnice i škole.

Geštalt terapija, koju je razvio Frederik Perls, fokusira se na sadašnje iskustvo pojedinca i podstiče klijente da istraže svoje misli, osećanja i ponašanja ovde i sada. Zasniva se na ideji da ljudi imaju urođenu sposobnost samoregulacije i da je cilj terapije da im pomogne da se ponovo povežu sa tom sposobnošću. Pristup naglašava sadašnje iskustvo pojedinca, a ne njegovu prošlost ili budućnost, i podstiče osobu da istražuje svoje misli, osećanja i ponašanja onako kako se javljaju u sadašnjem trenutku. Neki od ključnih principa geštalt terapije uključuju to da terapeut treba da bude u potpunosti prisutan i da se angažuje sa klijentom, pružajući empatično okruženje bez osuđivanja, da pomogne klijentu da se fokusira na svoje neposredno iskustvo i da izrazi svoje misli i osećanja bez cenzure ili potiskivanja, da razume vezu između njegovih misli, osećanja i ponašanja i načina na koji oni komuniciraju u svom okruženju. Takođe, treba da pomogne klijentu da preuzme odgovornost za sopstveni rast i isceljenje. Cilj geštalt terapije je postizanje veće samosvesti i razumevanja svojih misli, osećanja i ponašanja.

TA psihoterapija, poznata i kao transakciona analiza (TA) je oblik psihoterapije koji je razvio Erik Bern 1950-ih goduna. Transakciona analiza polazi od toga da ljudi razvijaju obrasce ponašanja, misli i osećanja kao rezultat svojih iskustava iz ranog detinjstva i da se ovi obrasci mogu menjati kako bi se poboljšalo njihovo psihičko stanje. TA terapija se fokusira na interakcije između ljudi, ili „transakcije“, i kako one utiču na komunikaciju i odnose. Terapeut pomaže klijentu da razume kako su ovi obrasci ponašanja, misli i osećanja povezani sa njihovim prošlim iskustvima i kako utiču na njihov trenutni život.

Glavni koncepti transakcione analize su:

Ego stanja “Roditelj“, “Odrasli“ i “Dete“ unutar osobe, koja se odnose na različite načine razmišljanja i ponašanja naučenih u detinjstvu.

“Životni scenario“, koji se odnosi na nesvesne obrasce ponašanja i misli koji se razvijaju u detinjstvu i koji nastavljaju da utiču na postupke i izbore osobe tokom njenog života.

“Psihološke igre”, igre koje ljudi nesvesno igraju kako bi dobili neku emocionalnu korist, služe za sprečavanje bliskosti, kao i za korišćenje drugih za ostvarivanje svojih ciljeva.

Cilj TA psihoterapije je da pomogne pojedincima da razumeju svoj životni scenario i kako on utiče na njihovo trenutno ponašanje i emocije, kao i da razviju nove načine razmišljanja i ponašanja koji mogu poboljšati njihove odnose i opšte blagostanje.